Унесков Међувладин комитет за нематеријално културно наслеђе је на свом XIX заседању које се одржава у Парагвају, донео одлуку о упису „Ковачичког наивног сликарства“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
На основу одлуке Министарства културе, номинацију је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, у сарадњи са Општином Ковачица, Галеријом и Фондацијом „Бабка“ и Галеријом наивне уметности Ковачица које су предлагачи елемента. Подршку у изради номинације пружили су и Музеј Војводине, Музеј војвођанских Словака, Национални савет словачке националне мањине у Србији, Општинска библиотека Ковачица, Центар за културу Падина и друге институције, као и појединци – сликари из Ковачице, Падине и других места у којим се негује пракса Ковачичког наивног сликарства.
Ковачичко наивно сликарство се односи на знања и вештине сликања и осликавања предмета са израженим приказима народног живота, рурaлнe срeдинe и свaкoднeвницe, које се генерацијама негује у Ковачици. Препознато под различитим називима – народно сликарство, искрено, самоуко, словачко наивно сликарство, настало је под утицајима народног стваралаштва и у значајној мери одржава однос појединца и заједнице према друштвеном и природном окружењу.
Током заседања које се одржава 2. до 7. децембра 2024. године у Асунсиону, Међувладин комитет за нематеријално културно наслеђе размотриће 58 номинација за упис на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, две номинације за упис на Листу угроженог нематеријалног културног наслеђа и три предлога за Регистар добрих пракси у очувању нематеријалног културног наслеђа. Заседању присуствује и делегација Републике Србије коју чине шеф Сталне делегације Републике Србије при у Унеску, амбасадорка Роксанда Нинчић и координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етографском музеју Данијела Филиповић.
Република Србија на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, до сада је уписала и породичну славу (2014), традиционалну народну игру коло (2017), певање уз гусле (2018), злакуско лончарство (2020) и знања и вештине у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве - шљивовице (2022).
Фотографије: Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије
