Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о културном наслеђу којим се дефинише културно наслеђе и по први пут у национално законодавство, као врста културног наслеђа, уз материјално културно наслеђе, уводи и нематеријално културно наслеђе. Законом је утврђено и успостављање Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, начин његовог вођења и садржина регистра, као и начин вођења евиденције нематеријалног културног наслеђа.
Законом о културном наслеђу Центру за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду поверени су послови централне установе који се односе на вођење централног регистра нематеријалног културног наслеђа, учешће у изради Програма развоја заштите и очувања културног наслеђа у Републици Србији, старање о усклађивању стандарда поступања домаћих установа заштите са међународно признатим стручним стандардима у области нематеријалног културног наслеђа, израда номинационих досијеа за упис културног наслеђа на Унескове листе, као и старање о уједначавању праксе установа заштите приликом примене међународних конвенција у области заштите и очувања нематеријалног културног наслеђа.
Радну групу за израду Нацрта Закона о културном наслеђу, коју су чинили Данијела Ванушић, председник и чланови др Бранко Ракић, Оливера Марковић, Данијела Филиповић, Невена Дебљовић Ристић, Душица Јурибашић и секретар Тања Бојић Јурић, формирало је Министарство културе и информисања у јануару 2021. године.
